                              Светиње Старе цркве
Поред многобројних драгоцјености које посједује, Стара црква у Сарајеву већ вијековима чува велико благо, свете мошти. Ту се налазе мошти мученика и Божијих угодника првих вијекова хришћанства и то: св. Јакова Персијанца, св. Мученика Трифуна, св. Макрине (сестре св. Василија Великог), св. Исцјелитеља и чудотворца Пантелејмона и часна и света десна рука св. Првомученице и апостолима равне Текле. Мошти св. Првомученице Текле Мошти св. Текле, њена десна рука, донесена је из Антиохије у Србију, првим српским Архиепископом св. Савом 1233. год., а послије је патријарх српски Арсеније IV Јовановић подарио 1730. год. Српској православној цркви у Сарајеву, о чему нам је сачувана грамата у којој стоји: „Ове часне и свете мошти: десну руку св. Првомученице и равноапостолне Текле даровах светој новоподигнутој сарајевској цркви – у име св. Небеских сила архистратига, ја смирени Арсеније IV Архиепископ Пећки и Патријарх Српски, Љета Господњег 1730. мјесеца априла 27. И потписујем својеручно и потврђујем својим печатом ради боље потврде. Арсеније Српски“. Празник св. Текле се прославља 24. септембра по старом или 7. октобра по новом календару. Остао је сачуван обичај у Старој цркви да на овај дан, по одслуженој Светој Литургији, свештеник вади свете мошти из кивота и вршећи освећење воде трократно погружава свете мошти чинећи знак крста, а затим дијели свету воду вјернима, који цјеливају свете и чудотворне мошти. Руку св. Текле је носио Митрополит сарајевски Сава Косановић у Русију 1873. год. и дао да се на Њу изради бисерно камена рукавица, о чему говори и сачуван текст који се чува у ризници Старе цркве:
„Приликом мог путовања по Русији у години 1872, од 15 септембра до 1874., 27
марта, печатах житије св. Мученице Текле у граду Москви и св. Руку оковах у
бисерно камену
Мошти се данас чувају у дрвеном изрезбареном кивоту (има облик цркве са урезаним иконама са страна које показују чуда св. Текле, а рад је Бранка Шотре 1939. год.). Што се тиче других дијелова моштију ове светитељке, сачувано нам је у списима да су у Сремским Карловцима, у женском манастиру, 1608. год. показивали путописцу Прандштетеру главу св. Текле, а да је Гргетег, манастир у Срему, имао у XVIII вијеку у лијевој пијевници у зиду у дрвеном „молованом“ кивоту, једно стопало св. Текле, о чему нам свједочи Леонтије Павловић у књизи „Преглед св. Моштију кроз историју у Српској Православној цркви“, али нам даља судбина ових моштију није позната. Стара црква има мошти које су 1683/84 чуване у једном кивоту окованом сребром. Тај кивот је поклонио Гавро Тадић. Први који је поклонио мошти Старој цркви, био је Мирополит Христофор. Он је 1671. год. дарова цркви чланак прста св. Јакова Персијанина. Овдје је битно поменути да се недавно догодило да су мошти овог угодника Божијег почеле да точе свето миро. Хаџи Гаврило и хаџи Софроније, даровали су 1682. год. чланак прста св. Трифуна. Неки Дмитар је поклонио 1690. год. дио вилице са четири зуба св. Макрине, сестре св. Василија Великог. Кивот са наведеним моштима је 1697. год. био однијет у једној пљачки цркве, заједно са светим јванђељем, али су у децембру те исте године, Срби из Ђура откупили мошти за 345 форинти, да би тек 1725. год. сарајевски Срби откупили од њих мошти за 70 дуката. У једној кутији од сребра, која је израђена у облику књиге, сачуване су дијелови моштију св. Пантелејмона, двије кости од шаке. У црквеном музеју се налази и неколико мањих дрвених и металних кивота са светим моштима, али не знамо тачно коме припадају. Мошти младенца Када је ријеч о светим моштима у Старој сарајевској цркви, поред до сада поменутих, посебно мјесто заузимају мошти младенца (једномјесечне бебе) које су смјештене у обичном дрвеном кивоту на јужној страни спрата Старе цркве. Култ поштовања ових моштију је јако развијен и поред православних Срба, већ дуги низ деценија, моштима се поклањају и сарајевски Муслимани. Иако су јако поштоване, инетресантно је да до данас није сачуван било какав спис који би говорио о поријеклу ових светих моштију. Сачувано је предање у народу да су мошти везане за злобну маћеху која је са спратнице бацила дијете и оно се својом безгрешношћу и невиношћу посветило. Међу вјерницима који долазе на поклоњење овим светим моштима, велики је број мајки и дјеце које се моле пред кивотом младенца за своју породицу, као и жена које не могу да имају дјецу, а познат је и велики број чуда која су се десила пред овом дивном светињом.
   |
рукавицу
у граду Саратову, такође два кивотића за мошти св. Јакова Персијанина и св.
Макрине сковах у петрограду“. Архимандрит Савва К. Косановић
