                             
СРПСКО-ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Симеон Чајкановић
По шематизму српско-православне митрополије Дабро-Босанске за год. 1882. црква св. Архангела у Сарајеву изгорјела је (први пут?) 8. јула год. 1556; дакле је постојала у XVI вијеку, али се нигдје не налази убиљежено, ко ју је и када подигао. Но на сваки начин она је подигнута у почетку отоманске владе у Босни, не дуго иза године 1463. Узевши пак у обзир, како је тад поништена и изагнана сва српско-православна госпоштина у овој земљи, посве је прилично, да је овај храм сам народ зидао онда, кад се и Сарајево, узроком утврђења у њему нове и највише власти, нагло ширити почело. Али оставимо то за даља истраживања.
Проста
тврда грађевина ове ниске цркве сва је зидана од тесаног
камена и
I. Од сјевера, југа и запада има 8 простих и четвероугољних камених ступова са сводовима, на које се наслања горњи бој - или таван - за жене. II. Свуда унаоколо високи су столови од растовине, а између ступова, ријетке од струга преграде. III. Испред олтара, умјесто великих свијећњака усправљена су 2 од 1.5 метар висока ступца од камена, који су врло лијепо, озго до пола на 8 углова, а доље на 4 угла, са увијеним украсима од 4 стране и по сриједи истесани. На овим ступовима је округла плоча с клиновима за свијеће, а на лијевом има оборено поредани србуљски потпис, што га показује слика 2. Потпис је дакле од год. 7177. од створења свијета, а год. 1669. од рођења Исуса Христа. IV. Пјевнице су старе, стрма положаја и од растова дрвета тврдо начињене, наоколо с палца дебелим и уврнутим изрезом ограђене, без икаке боје. V. Сва је црква попођена дебелим плочама, а испред олтара за 0.5 стопе узвишени перваз од тесаних је комада постављен. VI. На лијевој (сјеверној) страни, са 8 степеница уздигнута је проповједница, поврх које стоји двоглави орао раширених крила, на која се наслања евангелије, кад се чита при служби архијерејској. Она је од дрвета, с веругавим дашчицама и модре боје, прије 20 година начињена. Изнад ње се указују мреже, кроз које жене доље гледају, а уз њу при земљи лијева пијевница, са високим - даље - столом, какови су свуд у наоколо, које овдје слика под бројем 3. оку приказује.
VIII. Црквено темпло. Темпло (иконостас) старе цркве израђено је у првој половини прошлога вијека, трудом и старањем митрополита Мелентија Миленковића, који је (по горњем шематизму) 1717 г. Из Кратова - за манастиром Бањом - или из Добруна, први у Сарајеву настанио се и управљао Дабро-Босанском епархијом „на дику и благо цркве" 26 година и 10 мјесеци, а умро 1740 љета. Иконостас показује слика 5. Сад да набројим неке иконе и друге старине.
1. Исус-Христова пријестона икона. Ha слици Спасове иконе, која у свакој православној цркви с десне стране олтара стоји, Исус Христос изображен је, како у столу сокованом у сребро десницом благосиља, а у лијевој руци држи отворену књигу с овијем србуљским натписом: (погледај у књизи у PDF формату) Круг славе обиљежен је с позлаћеним, од cpебра, оковом око главе Спаситељеве; у наоколо су 12 апостола, а озго по сриједи Господ Саваот, међу 2 архангела, с обје руке благосиљајући, са овијем натписом: (погледај у књизи у PDF формату) У подножју иконе са црвеном бојом у 2 реда има овај потпис: (погледај у књизи у PDF формату) Неразумљиво и ријетко написано мјесто замрљано је, те се изгубили неки дијелови слова и цијела неколика писмена, али све овако значи: „Саписа се сија икона ва славу и хвалу Спаситељу нашему Исусу Христу в дани блажењејшаго Оца и Господина Архиепископа Пексаго (Пећскога) и васеј Сервији и Бл(гарији патри)арха (Кирг)ије Кир Арсенија четвртаго: фебруара 15. д(е)њ (=дан).
3. С лијеве стране олтара је икона Пресвете Богородице, како сједећи у столу, пред собом држи Божанственог Младенца Христа Исуса. Сребром оковани и позлаћени круг славе врло је лијепо искуцаном лозом украшен. Од истога кова, поврх главе Богоматерине стоји троцвјетаста царска круна, која је свуда и доље у ниским разнобојним камењем искићена. Дјеву Богомајку окружује 12 пророка, a у горњем реду на сриједи два ангела и међ њима до појаса, у одраслом добу Господ Исус Христос, како с обје руке благосиља земљу. По дну у два реда има овај црвени потпис: (погледај у књизи у PDF формату) „Саписа се сија икона ва с(лаву) и похвалу пресвјатије Владичицје, нашеи Богородицје Приснодјеви Марији в дани Преосвјаштењејш(аго) Господина Митрополита Дабарскаго и (два слова взтрвена, али значе: Бо)санскаго Кирије Кир Меле(н)тија Љета 1734. мјесеца фебруара 15. дењ ва Сарајевје." 4. До иконе Богоматерине је икона светога Ђорђија, који стојећи уз један сто, десном руком уза се придржава копље и једног дјечака (Ђурђица = 3. новембра). Изнад њега с десна Исус Христос пружа му мученички вијенац славе небесне, a с лијева свети Архангел додаје му мач у корицама. Наоколо су у преградама различна мучења овог светитеља, којему се, без разлике вјере, свак радује у нашем народу. Ни ова икона нема потписа. 5. До сјеверних малих врата, виша је, а не шира икона српскијех светаца; у дну погреб светога Стефана, првовјенчаног краља српскога, са спроводом вишег и нижег свештенства, под одеждама и са свијећама, уз пратњу народа. Више спровода у већим сликама види се у сриједи Немања I, свети Симон Мироточиви, у монашком одијелу, како држи одвијен пергамент с натписом из премудрости Соломонових: (погледај у књизи у PDF формату) Око њега су: десно свети Саво (његов син) са штаком у руци, а лијево св. Никола с књигом затвореном, оба у потпуном одијелу архијерејском, с окованим у сребро митрама, које су с камењем кићене. Изнад њих je гope у облаку Христос Спаситељ с обје руке благосиљајући, a испод ногу св. Симона, овај без датума потиис: (погледај у књизи у PDF формату) Ова је икона новије дјело, и одликује се вјештијим и јасније боје живописом, али је, особито по дну, врло потамњела. Њу је приложио сарајевски трговац Јован Селак, који је имао кућу у Ћумурији улици у Сарајеву, но у почетку прве владе кнеза Милоша Обреновића одселио у Шабац, гдје му даља породица борави и данас. 6. До јужнијех олтарскијех врата, тако исто велика је икона: Свети Јован Предтеча (Крститељ) с окованим у сребро крилима (као у анђела), држећи десно развијен пергамент са ово неколико евангелских ријечи: (погледај у књизи у PDF формату) Ни овдје нема никаква потписа. 7. Двери. Ово су средња врата од олтара са 2 крила, којих су иконе у лијепом изрезу од позлате заоквирене, представљајући Богородични празник Благовијести, те је на десноме крилу Пресвета Дјева, а на лијевом Архангел Гаврил с крином у руци. При шиљастом завршетку ових ниских врата озгор, десно је цар Давид, а лијево премудри Соломон, оба са живим бојама изображени, али ва вратима нема никаква натписа. 8. Изнад обојих малих (крајњих) врата олтара израђени су врло лијепо сведени оквири у мрежастим пријеплетима, око двију малијех икона, које су туди уметнуте, а широм цијелог темпла, поврх свију врата налази се у сводовима једнакијех 20 иконица, које су с позлаћеним ступцима врло лијепе израде укусно изпреграђиване, са 20 малијех свећњака за воштане свијеће при свечаним божјим службама. Испод ових иконица, у цијелом попречнику темпла, двије су потамњеле пречаге од 15 цм. ширине: у горњој вињага с лозовијем лишћем и гроздићима, a y доњој цвијетови y лишћу бршљана, што веома лијепо изгледа, када се пажљиво проматра. 9. У попријечном положају изнад описаног реда у иконостасу, а поврх самих двери, велика је икона „Санатије Христово" (положење у гроб), између два света Архангела, који држе по дугачки лист од сребра са писменима, која се са дна цркве не могу прочитати. 10. Десно одавде је од метра велика икона, како Христос умива ноге ученицима, с натписом (погледај у књизи у PDF формату) уз другу мању, гдје се Исус у врту Марији Магдалини јавља. 11. На лијевој страни у истоме реду велика је икона: тајна вечера, а до ње с краја темпла, друга још већа: узношење Богоматере с цвијетом у руци и српастим мјесецом и змијом под ногама. Над главом Богоматерином изображена је света Тројица, а свуд наоколо густи облаци, из којијех у дјетињој једрини и невиности вире анђелићи. 12. На врх свега иконостаса - између копља с лијеве и процијепа, у којем је губа, с десне стране - уздиже се распетије Христа Спаситеља, ва великом од дрвета крсту, који је у угловима са зрацима и звијездама од позлате накићен, и на 4 краја и саставима украшен са осам као филџан великих свјетло-сребрних испупчених плоча. Под крстом, у дугуљастом оквиру, тугујућа Богомати и Јован Богослов - почивају на уздигнутим реповима некаких великих двију морских риба, којих се главе у подножју крста састављају. Лијево и десно су у лијепом од 3 реда сплету 9 малих иконица, испод којих с обје стране још по једна малема попријеко стоји; али осим двију описаних пријестоних икона, ва цијелом темплу не нађох никаквог значајног потписа. 13. У олтару, који свагда источни крај православног храма заузима, на сриједи налази се часна трапеза на плочи, по којој у наоколо (ивице) има овај урезани потпис: (погледај у књизи у PDF формату) т. ј. „Сеј Божији жертавник Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, саделан бист настојанијем же иждивенијем (издањем) сребреник Господина П(реосвјаштењејшаго) М(итрополита) Д(абро) Б(осанскаго) кир Мелентија Миленковића, љето Господње 1730. Дакле морала је прије (у пожару ?) разбити се и пропасти старија плоча ове часне трапезе, као и темпло, те је и она издашни прилог побожног митрополита Миленковића, који се својски заузимао за поправку ове - онда - порушене цркве. 14. У лијевом углу олтара, уза зидове, са 2 модро обојена ступца под сводом, прислоњена је проскомидија, гдје се, пред почетак службе Божије света тајна причешћа прппрема, на којој се налазе свагда покривени: путијер за вино и дискос (округла табља) за свети хљеб; 2 свијећњака, 2 ибричића од стакла и сребра с покривачем од шарене изаткане робе с гранчицама, које овдје слика 6 лијево приказује, и поред чега, у уздубљеној од камена умиваоници, бакрен ибрик с водом стоји.
16. С
двора цркве из авлије, од источне и сјеверне стране улази се
у женско одјелење, што се зове таван; али и изнутра цркве
има један улаз у тај горњи бој храма, који је од погледа
оздо мрежама заклоњен,
и који се у три стране крајем цркве надноси, на ступовима,
које је у I. тачки описано.
17.
Последња илустрација (слика 9.) износи на углед уза зид
авлије прислоњене црквене
заставе, крст, сребрене свијећњаке, једну рипиду и на једној
налоњи у излогу: 1 жути ибрик, круну
за вјенчања, крстић за освећење воде, и неке веће и мање
завјесе, од којих су најскупоцјенији скути Милетића, по
дуплој црвеној кадифи од 18 комада разне величине, богато
извезених златом у Бечу 1776.
године. Од ових прекрасних завјеса, с два једнака оздо
застире се лице олтара; а извезени су у јајастим модрим и
около златно-зрачним пољима: десно свети Архангел Гаврил с
разцвјетаним у лишћу крином, а лијево
- Архангел
Михајил са пламеним мачем у десници. На крају улога
Сије приложи Јоан Милетич у церков сарајевску с(ветих) Архистратига Михаила и Гаврила в(а) Вијење (у Бечу) љета 1776. 18. На једној од сребра, петихљебници има овај урезан потпис: (слика 7): Сиja петихљебница храма свјатих Архистратиг: иже јест ва славном мјестје Сарајевје, сакова се при ва с(в)е освештенњејшему Господину отцу Меле(н)тију Милијенковићу: иравославни бише хтитори јему калфе руфета кјурчискога о теферичу них са настојанијем епитропов црковних: Бог да прости: љето от битија (створења) 7230. - Од Христа: 1722.
Сии кивот
монастира Ораховице, храм сватаго великомученика и
побједоносца Христова Георгија, сатвори се ва дани в се
освештенном патријарху пекском кир Пајсеју и митрополиту
Д(абро) Босанском кир Макарију игумење Луки са братијом ва
љето 7128. (од створења свијета, 1620. од рођења Христова.)
20. Код
овога на истоме мјесту стоји други мало мањи и много
простији од сребра кивот. Унутри су двије кутијице од дрвета,
са сребрним на извлак заклопцем, у којима држи се за болне
„здје Божаставноје причештеније", а на другој: „здје мјесто стиих аганац". По дну кивота наоколо има овај патпис: (погледај у књизи у PDF формату) т. ј.: Си кивот храма с(вја)тих Архистратиг мјеста Сарајева - положи се ва сахраненије свјатих таин Христа Бога нашего сакова се при ва се освештенном Архиепискупу кир Калинику ва љето 7201. (од створења, 1693. од Исуса Христа). Књигу можете наћи у нашој Библиотеци (Бр. 2329/II).
   |
