                              година 1911 прод. Светозар Боториђ ф.Луј де Бери 35им, 315м, неми, цб, ирилица , документарни Садржај: Први српски етнолошки филм, приказује вјенчање Бранке Минић ( братанице проте Михаила Минића, дугогодишнјег посланика владајуће Радикалне странке у Парламенту Краљевине Србије) и инжињера Драгутина Тодорића. Снимљен је у селу Мајдево код Крушевца, у љето 1911.год. а гости на свадби били су истакнути радикали попут Настаса Потровића и Стојана Протића, многобројни интелектуалци, књижевници и сељаци. Филм са ове свадбе, који се у Београду 1912.год. у Боториђевом биоскопу'' Париз'' приказивао заједно са журналом о пропасти Титаника, јединствен је примјер репортаже у раном српском филму. Необично талентован Луј де Бери вјешто је снимио све најважније догађаје са свадбе, од извођења младе из куће, свадбене поворке ка цркви, повратка кући, ручка за три стотине званица на ливади испред куће и народног весеља и кола на крају.
Кадрови из филма
година 1930 Пд. Југословенско-чехословачка копродукција 35мм, 323м, зв, цб, Садржај: Први звучни документарни филм о Београду – о чијим ауторима нажалост не знамо готово ништа – небави се како је то уобичајено архиктетуром и знаменитостима главног града Краљевине Југославије. Аутори су овим остварењем успјели да превладају просту фактографију и да створе једну субјективну слику града у којој се нагласак ставља на старе дјелове Београда, сиротињске четврти, пијаце кафане... Нарочито је упечатљива сцена циганског дјечијег оркестра...
Кадрови из филма
прод. Никола Дракулић р.ф. Никола Дракулић уд. Едо Љубић, Маца Крлин 35мм, 340, цб, зв Садржај: Романтична љубав младог сељака-дрвосјече и љепе Сарајке искоришћена је као подлога да главни глумац, познати пјевач севдалинки Едо Љубић, отпјева оновремене хитове '' Вјетар ружу пољуљкује'', Опио сам се, е па шта, Ој кадуво кадо мори, Да зна зора, ...У овом босанско-херцеговачком првенцу Никола Дракулић је успешно спојио атмосферу старог Сарајева и певачко умеће тада популарног Еде Љубића.
Кадрови из филма
4. Прича једног дана или недовршена симфонија једног града година 1941 П.п. Артистик филм Р.Макс Калмић Ф.Михаило Ивањиков М. Алфред Пордес /Срећковић А.П/ Улоге: Татјана Фарчић, Мирко, Милосављевић, Милан Тимотић 35мм, 256метара, цб, зв Садржај: Прича једног дана, вјероватно најбољи документарно-играни филм Краљевине Југославије. Режирао Макс Калмић (1905.године у Земуну, страдао у нацистичком терору 1941. године). Шармантан филм о једном свакодневном дану у животу Београда, очигледно инспирисан дјелом ,,Берлин, симфонија велеграда,, Валтера Рутмана / ЕНГЛЕСКИ/ , ал је ,,Прича једног дана ,,духом и лежерним хумором превазишла свој узор. Калмићев филм представља основу на којој ће се тек неколико деценија касније развити српски модернистички филм.
Кадрови из филма
Избор архивских материјала о Сарајеву до 1941. године.
Кадрови из филма
Вече старог документарног филма
Музеј Старе цркве
Црквена Општина Сарајево и Амбасада Републике Србије у сарадњи са Југославенском кинотеком, организовали су "вече старог документарног филма" (1911-1941), које је одржано 07. децембра 2006. год. у просторијама Музеја Старе цркве у Сарајеву.
Филмови који су приказани : 2. Београд 4. Прича једног дана или недовршена симфонија једног града    |
