Стара српска православна црква у Сарајеву-пројекат "150 година Николе Тесле"

Никола Тесла, амерички научник српског поријекла, изумитељ и научник живио је и стварао у раздобљу које обухвата два вијека. За његове биографе он је „ненадмашни геније”, човјек изван свог времена ” или „господар муња”.

Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану (Аустрија, данас Република Хрватска). Школовао се у Смиљану, Госпићу, Карловцу, Грацу и Прагу. Радио је у Марибору, Будимпешти, Паризу и Старзбуру, прије него што је 1884. наставио да живи и ради у Њујорку. У апартману хотела Њујоркер, умро је 7.јануара 1943. године.

Незаобилазни дио новог технолошког доба

Теслини изуми представљају темељ нових неучнотехнолошких продора који започињу крајем 19. вијека, а без многих се наша свакодневница ни данас не би могла замислити.

Остварио је изуме и открића у области електротехнике (енергетика, техника високог напона, радио техника, бежично управљање) и машинства.

Његов најзначајнији изум, којим смо и данас окружени, јесте индукциони мотор наизмјеничне струје, заснован на ингениозном открићу обртног магнетног поља. Теслини мотори и данас раде у кућним миксерима, феновима за косу, усисивачима, веш-машинама, као и у многим индустријским постројењима и фабричким машинама које покрећу снажни мотори наизмјеничне струје.

Тесла је и кључни творац радија и један од утемељивача радио-технике уопште.

У процесу произвођења, преношења и развођења струја од хидро или термо централа до наших кућа и фабрика, значајна је улога Теслиних открића.

Проналазач је генератора струја високе фреквенције, осцилаторног трансформатора, механичких трансформатора.

Значајан допринос дао је и у машинству својим оригиналним ријешењима турбине и пумпе гдје примјењује нов принцип искоришћења енергије флуида помоћу трења.

Патентирао је ријешења у области показивача брзине и вентилатора, а један од изума, којим је потврдио чињеницу да је увијек био далеко испред свог времена, био је патент летилице са вертикалним полетањем.

У научном храму славних

Највеће признање ко је се у свијету науке може стећи јесте назив неке од јединица у Међународном систему мјера (СИ систему) према имену изузетне личности која је својим дјелом промијенила ток развоја наше цивилизације.

Одлуком 11. генералне конференције за тегове и мјере, одржане у Паризу од 11. до 20. октобра 1960. године, усвојена је резолуција којом је јединица магнетне индукције названа тесла (Т).

Тако је Тесла ушао у свјетски храм науке и сврстао се међу великане какви су били Њутн, Фарадеј, Волта, Ват, Хенри, Херц и Ампер.

Усвајање јединице није и последње признање Тесли. Због непроцјењивог значаја његовог доприноса савременој цивилизацији, на основу препоруке добијене од Међународног савјетодавног комитета, генерални директор Унеска, Коићиро Мацуура, донио је 16. октобра 2003. одлуку о упису архивске грађе из Теслине заоставштине у међународни регистар Унеска „Памћење свијета”.

Регистар документарне грађе покренут је 1992. са циљем промоције и чувања културног наслијеђа од универзалног значаја. Укључење Архиве Николе Тесле у регистар Унеска одражава његову изузетну вриједност и потребу да се заштити као наслијеђе важно за добробит читавог човјечанства.

Фотографије изложбе:

на врх странице

Повратак на Пројекте

Прије 150 година своју животну причу у селу Смиљану почео је да исписује, како ће се касније испоставити, један од најзначајнијих свјетских истраживача и један од највећих Срба – Никола Тесла. Ове године, овдје и широм свијета још једном ћемо се подсјетити на монументалност дјела овог научног великана, којије својим радом задужио читаво човјечанство. Јер, „без Теслиних изума стали би точкови наше индустрије и саобраћаја, градови би били неосвјетљени, а фабрике чамиле мртве и неупотребљиве”, рекао је својевремено амерички научник Б. А. Беренд.

Због тога смо одлучили да још једном укажемо на све оно што је велики Тесла подарио човјечанству, иако је увијек истицао да припада једном малом, али поносном народу са Балкана у Европи.

Ово је само дијелић захвалности који, у години јубилеја, упућујемо великом Николи Тесли.

Српска православна Црквена Општина Сарајево