Мис Аделина Паулина Ирби

(Велика добротворка српског народа у Босни и Херцеговини)

Мис Ирбијевој,

Ко приноси за добро и напредак свога ближњега, био он ма које вјере и народности, приноси стварању људских идеала, ономе што човјека чини човјеком. Слава дичној кћери великог британског народа, а мајци босанске сиротиње мис Аделини Паулини Ирбијевој!

Племенита душо! Бог ти дао у рају насеља а захвални српски народ дићи ће ти у свом срцу споменик и љепши и трајнији од гранитског камена. Вјечно живи само оно што у спомену не умире.

Санка Суботићка, "Босанска вила"; септ. 1911. год.

 

Мис Аделина Паулина Ирби је рођена 1833. године у Бојленд Холу - Норфолк, Енглеска. Њех отац адмирал Фредерик Пол Ирби био је други син лорда Бостона.

Послије завршетка школовања, Мис Ирби је заједно са својом пријатељицом Георгином Мјур Мекензи започела серију путовања по Европи. На свом првом путовању на које су кренуле 1859. године пропутовале су Њемачку, Аустрију, Чешку, Пољску и Мађарску. Запажања са овога путовања објавиле су у књизи «Путовање кроз Карпате», која је објављена у Лондону 1862. године.

1861. године кренуле су на своје друго путовање. У Прагу су се сусреле са познатим историчарем Палацким који их је савјетовао да обавезно пропутују кроз словенске провинције на Балкану. «Најзанимљивији хришћани у европској Турској су Срби и Црногорци.» рекао им је. Са овога путовања објавиле су књигу «Путовања кроз словенске земље Турске у Европи.»

Књига је постала врло популарна у Енглеској, рушећи предрасуде о словенским народима Балкана. Објављена је у Лондону и Њу Јорку 1877. године.

Георгина Мјур Мекензи је умрла 1874. године а Мис Ирби се вратила у Сарајево, гдје су њих двије основале женску школу прву те врсте 1866. године.

Од тада се Мис Ирби активно ангажује на помагању српског народа: помаже избјеглице, болесне и рањенике, сакупља новчану помо у Енглеској, пише британској либералној штампи о правом стању у области, отвара школе. Поред школе у Сарајеву ради на пољу просвјете и у Славонији, Далмацији, Лики, Банији, Херцеговини. Једном је рекла: « Када сам дошла у Босну видјела сам један добар и срцем велики народ. Несрећа тога народа и патње његових синова пробудиле су у мени осјећај милосрђа и ја сам одлучила да свој живот посветим раду да се ублаже те патње и умање те несреће.»

«Мис Аделина Паулина Ирби је била најплементија и најистакнутија Енглескиња,» рекао је Иво Андрић.

Одликована је Таковским крстом краља Александра Обреновића, Орденом Светог Саве другог реда краља Петра I Ослободиоца, и Даниловим крстом краља Николе Петровића Његоша из Црне Горе.

Аделина Паулина Ирби, добротворка и просвјетитељка, умрла је у септембру 1911. године. Тај дан је био дан националне жалости. У Британски конзулат у Сарајеву стизали су телеграми саучешћа са свих страна. Сахрањена је на Кошевском гробљу у Сарајеву а сахрана је била највећа коју је Сарајево до тада видјело.

Своју  имовину  завјештала  је  Просвјети,   српском  културном  и  просвјетном  друштву  и Задрузи Српкиња како би на тај начин и даље помагала школовање српске сирочади.

Једна од улица у сарајеву, још увијек носи назив по Мис Ирби.

(На фотографији: свештеник Вања Јовановић и англикански свештеник -изасланик кентерберијског надбискупа за СПЦ, господин Робин Фокс, након учињеног помена на гробу Мис Ирби. До краја свога живота, остала је англиканка.)

на врх странице

Повратак на Историјат

Фото галерија цртежа Мис Аделине паулине Ирби и Георгине Мјур Мекензи из књиге:

«Путовања кроз словенске земље Турске у Европи»