Фото документација
Оскрнављено гробље св. архангела Михаила
 Српско
православно гробље св. архангела Михаила, или у градском "попису" познатије
под називом "Кошево 1.", одузето је од Црквене Општине Сарајево већ првих
дана последњег рата, као што је то случај са свим гробљима која су се
налазила у власништву цркве. Капела посвећена
Видовданским
херојима (саграђена 1939. год. по пројекту
Александра Дерока), се данас налази "под кључем".
Око 70 до 80 % од укупног броја надгробних споменика,
уништено је, "с времена на вријеме", у периоду од проглашења
"Дејтонског споразума" па све до данас, а последње "разарање"
се десило 25. јуна 2003. год., када је, по тексту полицијске истраге:
"група малољетника покушала обити оближњи киоск, а како нису успјели у
томе, ушли су у гробље и ту срушили споменике". -Овдје је битно
нагласити слиједеће: Игром случаја, када су у питању скрнављења и напади на
српске православне објекте у Сарајеву, али и шире, увијек су у питању били
малољетници којима се, наравно, не може судити... Управо су
"они", у ноћи између 24. на 25. јуни 2003. год., "ушли" у закључано
гробље, ограђено оградом и окружено стамбеним објектима, "чупали"
из армираног бетона споменике тешке и до 500 кг., "кидали"
камене крстове, ломећи их на ситне дјелиће...
Овдје се налазе фотографије начињене на дан злочина на
којима се могу видјети споменици, или боље речено, оно што је остало од
њих...
(фото свештеник Вања
Јовановић)
Господе, опрости им јер
не знају шта раде!
-
НА
РЕКАМА Вавилонским,
тамо сеђасмо и плакасмо,
када се опоменусмо Сиона.
- На врбама посред њега обесисмо харфе наше.
- Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи
певања,
и који нас одведоше за песме (наше):
Певајте нам од песама Сионских.
- Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?
- Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави
десница моја.
- Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не
споменем,
ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.
- Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов
који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог!
- Кћери Вавилонска, злонесрећнице,
блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;
- блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен.
Пс. 136, превод епископа Атанасија (Јевтића) |
Повратак на основну галерију
на врх странице
*Видовдански
хероји
За "Видовданске хероје" су
након Првог свјетског рата поред Богдана Жерајића проглашени
поједини учесници Сарајевског атентата: Гаврило Принцип,
Недељко Чабриновић, Данило Илић, Трифко Грабеж, Недељко
Чубриловић, Михајло-Мишко Јовановић, Митар Керовић, Неђо
Керовић, Јаков Миловић и Марко Перин. Родољубно друштво
"Видовдански хероји" је било активно између Првог и Другог
свјетског рата у Сарајеву.
Посмртни
остатаци "видовданских јунака" су након
Првог свјетског рата 7. јула 1920. године
пренесени и сахрањени у заједничкој гробници
у Сарајеву да би тек 1939. године након што
је завршена намјенска капела Светог
Арханђела ("Капела Видовданских хероја" у
Старом српском православном гробљу Св.
Михајло у Кошеву (Сарајево)), њихове кости
биле коначно положене ту у капели
"Видовданских хероја". Посмртни остаци
Владимира Гаћиновића (идеолошког вође "Младе
Босне") су накнадно из Лозане (гдје је и
отрован 1917. године) у Сарајево пренесени
1934. године и положени у заједничку
гробницу Видовданских хероја.
Капела
Видовданских хероја је подигнута по пројекту
А. Дерока. На плочи уграђеној у капелу на
којој се налази натпис "Видовдански
хероји" са именима Видовданских хероја
стоје и Његошеви стихови симболични за
идеолошко-слободарску оријентацију читавог
видовданског култа Српства: "Благо томе
ко довијек живи, имао се рашта и родити".
Овом
приликом се захваљујемо пројекту
Википедија као и аутору који нам је
уступио свој
чланак.
(Нажалост,
у Сарајеву данас "Видовдански хероји" на
челу са Гаврилом Принципом имају епитет
терориста, а не народних ослободиоца. Покрај
некадашњег "Принциповог моста" више не стоји
отисак његових стопа, а мост се више и не
зове по њему... данас је то Латинска
ћуприја).
  
|
