                              Догађаји (архива) -Септембар 2007-
27. 09. 2007. год. Данас, на празник посвећем Часном и Животворном Крсту Господњем - Крстовдан, у нашем храму је одслужена Света Литургија, а служио ју је свештеник Вања Јовановић уз саслужење ђакона. Из Пролога св. Владике Николаја
23. 09. 2007. год. Св. мученице Минодора, Митродора и Нимфодора На празник св. мученица Минодоре, Митродоре и Нимфодоре и оданије Мале Госпојине, у храму светих Архангела Михаила и Гаврила служена је Света Литургија, а служио ју је протојереј Миломир Ковач, старјешина храма св. Василија Острошког и Тврдошког на Вељинама уз саслужење ђакона. Из Пролога св. Владике Николаја
16. 09. 2007. год. Недеља - св. свештеномученик Антим У недељу, 16. септембра, на празник св. свеште-номученика Антима, у храму светих Архангела је одслужена Света Литургија, коју је служио свештеник Борислав Ливопољац, старјешина Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у сарајеву, уз саслужење ђакона Владислава Ковача.
Овом приликом му се од свег срца захваљујемо.
11. 09. 2007. год. Усјековање главе св. Јована Крститеља На празник Усјековања главе св. Јована Крститеља, у нашем храму је одслужена Света Литургија. Литургију је служио свештеник Вања уз саслужење ђакона. Из Пролога св. Владике Николаја
   |
Св.
муч. Минодора, Митродора и Нимфодора. Три рођене сестре, из неког места
у Витинији Азијској. Васпитане у духу хришћанском повукоше се из града у
пустињу желећи да ум свој узвисе Богу и ослободе свега варљивога света, и да
тако проживе век овај у чистоти и девичанству као праве невесте Христове.
Предадоше се великом труду, посту и молитви, док их Бог не украси даром
чудотворства. Када к њима почеше доводити болеснике ради исцелења, оне
посташе знамените и преко своје воље. Чу за њих и неки кнез Фронтон и довуче
их на суд. Видевши их кнез зачуди се красоти лица њихова. Јер и ако оне беху
велике испоснице, и тело њихово сухо, лице им беше светло, озарено
унутрашњим миром и благодаћу Божјом. Кнез им најпре ласкаше и обећаваше
послати их цару, који ће их удати за своје велможе, но када се увери, да све
његове ласке и обећања немаху никаква дејства на ове невесте Христа Господа,
он нареди те прво мучише Минодору, а сестре њене баци у тамницу. После љутих
мучења викне кнез Минодори, израњављеној и искрвављеној: „принеси жртву
боговима!" На то одговори св. мученица: „зар не видиш: ништа друго и не
чиним него сву себе приносим на жртву Богу мојему?" Када издахну у мукама
св. Минодора, тада кнез изведе и остале две сестре и постави их крај мртвога
тела Минодорина, па показујући им мртво тело сестре њихове саветоваше их да
се одрекну Христа. Но како оне осташе непоколебљиве, то и њих љутим мукама
умори. У том гром удари из неба и уби бездушнога Фронтона и слуге његове.
Хришћани чесно сахранише тела светих Божјих мученица. Пострадаше између 305.
и 311. год. у време Максимијана Галерија, и упокојише се у царству
Христовом.
Усековање
главе св. Јована Крститеља. Ирод Антипа, син старога Ирода, убице
младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје
у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога
арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју
закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога
брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован
Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога
пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија,
ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа
играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства.
Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод
нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици
Јованови ноћу узеше телосвога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде
иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било
с главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже Божја
казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с
војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара
римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као
изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и
не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт
св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је
због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у
Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти
ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.