Догађаји (архива)

-Септембар 2007-

 

27. 09. 2007. год.

Крстовдан

Данас, на празник посвећем Часном и Животворном Крсту Господњем - Крстовдан, у нашем храму је одслужена Света Литургија, а служио ју је свештеник Вања Јовановић уз саслужење ђакона.

Из Пролога св. Владике Николаја

Крстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

на врх странице

23. 09. 2007. год.

Св. мученице Минодора, Митродора и Нимфодора

На празник св. мученица Минодоре, Митродоре и Нимфодоре и оданије Мале Госпојине, у храму светих Архангела Михаила и Гаврила служена је Света Литургија, а служио ју је протојереј Миломир Ковач, старјешина храма св. Василија Острошког и Тврдошког на Вељинама уз саслужење ђакона.

Из Пролога св. Владике Николаја

Св. муч. Минодора, Митродора и Нимфодора. Три рођене сестре, из неког места у Витинији Азијској. Васпитане у духу хришћанском повукоше се из града у пустињу желећи да ум свој узвисе Богу и ослободе свега варљивога света, и да тако проживе век овај у чистоти и девичанству као праве невесте Христове. Предадоше се великом труду, посту и молитви, док их Бог не украси даром чудотворства. Када к њима почеше доводити болеснике ради исцелења, оне посташе знамените и преко своје воље. Чу за њих и неки кнез Фронтон и довуче их на суд. Видевши их кнез зачуди се красоти лица њихова. Јер и ако оне беху велике испоснице, и тело њихово сухо, лице им беше светло, озарено унутрашњим миром и благодаћу Божјом. Кнез им најпре ласкаше и обећаваше послати их цару, који ће их удати за своје велможе, но када се увери, да све његове ласке и обећања немаху никаква дејства на ове невесте Христа Господа, он нареди те прво мучише Минодору, а сестре њене баци у тамницу. После љутих мучења викне кнез Минодори, израњављеној и искрвављеној: „принеси жртву боговима!" На то одговори св. мученица: „зар не видиш: ништа друго и не чиним него сву себе приносим на жртву Богу мојему?" Када издахну у мукама св. Минодора, тада кнез изведе и остале две сестре и постави их крај мртвога тела Минодорина, па показујући им мртво тело сестре њихове саветоваше их да се одрекну Христа. Но како оне осташе непоколебљиве, то и њих љутим мукама умори. У том гром удари из неба и уби бездушнога Фронтона и слуге његове. Хришћани чесно сахранише тела светих Божјих мученица. Пострадаше између 305. и 311. год. у време Максимијана Галерија, и упокојише се у царству Христовом.

на врх странице

16. 09. 2007. год.

Недеља - св. свештеномученик Антим

У недељу, 16. септембра, на празник св. свеште-номученика Антима, у храму светих Архангела је одслужена Света Литургија, коју је служио свештеник Борислав Ливопољац, старјешина Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у сарајеву, уз саслужење ђакона Владислава Ковача.

Духовну радост је употпунио помало несвакидашњи догађај када је хаџи Дејан Ашковић, посјетивши наш храм, као знак захвалности оцу Вањи Јовановићу на благослову да се удостоји да о Васкрсу ове године посјети Свету Земљу и поклони се њеним светињама, а поштујући древну традицију када су старе Српске породице обдаривале Стару цркву и њену ризницу светињама које су приобрели у Светој Земљи, подарио крст са изображеним распећем Господа нашег Исуса Христа. Иначе, Дејан Ашковић је рођени сарајлија, који стицајем околности данас живи у Београду, али овим гестом је показао да и даље у срцу носи храм светих Архангела гдје се крстио и постао члан Цркве Христове.

Овом приликом му се од свег срца захваљујемо.

на врх странице

11. 09. 2007. год.

Усјековање главе св. Јована Крститеља

На празник Усјековања главе св. Јована Крститеља, у нашем храму је одслужена Света Литургија. Литургију је служио свештеник Вања уз саслужење ђакона.

Из Пролога св. Владике Николаја

Усековање главе св. Јована Крститеља. Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше телосвога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.

на врх странице

 


Архива догађаја:

Copyright © 2006-2008 by
The Old Serbian Orthodox Church in Sarajevo
M.M.Baseskije 59
SARAJEVO BiH
+387 33 571 065