                              Догађаји (архива) -Новембар 2006-
21. 11. 2006. год. У Старој сарајевској цркви прослављен је празник св. Јована Златоустог. Литургију је служило свештенство храма, а Богослужењу је присуствовао велики број вјерника наше парохије. Из Пролога св. Владике Николаја
21. 11. 2006. год. Св. Архангел Михаило - слава храма
21. новембра, на празник св. Архангела Михаила – Аранђеловдан, Светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Г. Г. Николај уз саслужење протојереја-ставрофора Крстана Бијељца (пензионисаног), протојереја Миломира Ковача, протојереја Миомира Зекића, јереја Борислава Ливопољца, те ђакона Митра Танасића и Владислава Ковача, обиљежена је слава храма Старе цркве у Сарајеву.
У дому св. Текле је приређена свечана трпеза за свештенство и вијерни народ који је у великом броју присуствовао прослави празника Сабора св. Архангела Михаила у Старој сарајевској цркви. Из Пролога св. Владике Николаја Св. Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.
(обавјештење) 18. 11. 2006. год. Обавјештавамо Вас да је од данас почела са радом "WAP" презентација Старе цркве у Сарајеву. За приступ "WAP" верзији интернет презентације Старе цркве са Ваших мобилних телефона, користите слиједећу адресу: http://wap.staracrkva.org Како би омогућили што већем броју корисника (који посједују разне моделе мобилних апарата од којих многи не подржавају ћирилично писмо) приступ "WAP" верзији, сав материјал је доступан у ћириличној, а тако исто и у латиничној варијанти.
8. 11. 2006. год. Св. великомученик Димитрије-Митровдан
Св. Димитрије је уједно и слава српског хора Слога, који већ дванаест деценија његује и чува традицију српског појања. У 17.00 часова, у дому св. Текле, освећен је славски колач и свечаним ручком је обиљежена још једна година постојања овог пјевачког састава. Од гостију ту су били присутни: протојереј Миленко Сандић (Зеница), протојереј Јадран Даниловић (Ново Сарајево), протонамјесник Нико Мојсиловић (Вељине), јереј Борислав Ливопољац (Саборна Црква). Након обредног дијела резања славског колача, отац Миленко Сандић је одржао поздравну ријеч у којој је подсјетио на значај данашњег празника као и о великом значају хора Слога. Отац Вања Јовановић, као парох, захвалио се свима који су својим присуством увеличали ово славље, а такође је нагласио значај наше заједнице коју имамо и која увијек на посебан начин обнавља лик Христа у нама, без чега не можемо. Ту се присјетио и свих упокојених чланова хора који такође чине ту заједницу. Он се осврнуо на досадашњи рад хора захваљујући се свима онима који су га својом истрајношћу чинили и у времену рата, а чине и данас. Зажелио је хору да идуће године славу дочекају као организовано друштво, како је то било прије Другог свјетског рата, са статутом, обавезама и одговорностима не заборављајући своју мисију. Друштво/заједницу која ће моћи одговорити потребама овог времена, која ће имати добре и квалитетне пројекте које ће реализовати. На крају свог излагања, отац Вања је напоменуо да је то једини могући пут на којем ће хор Слога, као и до сада, имати апсолутну подршку цркве. Из Пролога св. Владике Николаја Св. вел. муч. Димитрије. Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!" После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!" И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. год.
4. 11. 2006. год. Данас је у нашем храму одслужена Света Литургија и парастос за све мучене и настрадале у "граду овоме", за чија имена се зна и не зна, као и за све мучене и настрадале на многострадалном и распетом Косову и Метохији. О Задушницама Поред многих помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Црно вино, којим свештеник прелива кољиво, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао. Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. Наш Патријарх стално говори, саветује и упозорава да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. Патријарх даље каже: "Није ли боље и племенитије свима да поступамо хришћански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести којих су се наши преци свето држали." На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна. (Преузето са сајта храма св. Ћирила и Методија у Малмеу)    |
Св.
Јован Златоуст. Патријарх Цариградски. Рођен у
Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку
филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као
једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха
Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља
замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О
свештенству”, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му
велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити
посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху
Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше,
видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због
мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за
патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са
несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и
Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири
милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди
јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним
умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га
прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У
изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год.
у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и
Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње
причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима
душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава
му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
