Догађаји (архива)
-Мај 2007-
27. 05. 2007. год.
Силазак Светог Духа на апостоле
 На
празник Силазка Светог Духа на Апостоле, или како се у нашем народу зову још
и Духови или Тројице, у храму светих Архангела одслужена је Света Литургија.
Како то налаже православна традиција, свуда у храму је постављена зелена
трава и цвијеће, на којој народ клечи и плете вијенце.
И у други и трећи
дан, духовски понедељак и уторак, служена је Литургија, а мноштво вјерника
је присуствовало богослужењу.
О празнику
|
ПЕДЕСЕТНИЦА (гр.
πεντεκοστη лат. pentecoste, педесетница, педесети дан);
догађај и празник силаска Светога Духа у педесети дан по
Христовом васкрсењу, наговештен у Староме Завету као
месијанско пророчанство (Јоиљ 3,1; уп. Дела 2,1-21).
Педесетница се назива "крај празника", дакле догађај
којим се довршава историја Спасења остварена у Христу стога
што "изливање" Духа на човечанство, или крштење Духом
Светим, јесте једна од Месијиних служби. Иако је Дух делао и
пре Педесетнице, ипак се Он сада показао у Својој
ипостаси, да би историју Спасења довео до савршенства. Сад
заправо почиње "икономија" Духа Светога, као онога који
сабира народ Божији у Христовоме телу.
Свети Јован
Златоусти показује да силаском Светога Духа на апостолску
заједницу на дан Педесетнице, Син шаље "дарове
помирења" Божијег са вернима, кроз Његову жртву. Између Сина
и Духа Светога учинила се не само размена у којој је Син
узео залог наше природе коју је узнео на небо и послао нам
Свога Духа, него и прослављенога Христа, желећи да покаже да
нас је измирио са Оцем, да Га је умилостивио и послао нам
као дар Духа Свога. Долазак Духа јесте знак помирења између
Бога и човека у Исусу Христу, као што је и заустављање Духа
Светога било заиста знак гњева Божијег. Апостол Јован тврди
да пре Крста на свету још не беше Дух Свети зато што се још
не беше учинило помирење са Богом кроз жртву Сина; а Син се
још не беше прославио као правда ради Своје послушности:
"...јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не
бјеше прослављен" (Јн. 7,39). Стога сам Спаситељ вели да је
Његово Вазнесење потребно да би Духа послао као знак и дар
нашег помирења са Богом кроз Његову жртву: "Него вам истину
говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем,
Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама"
(Јн. 16,7). Према томе, Дух Свети је тај који раздељује
дејство жртве Исуса Христа, Он сведочи да смо усиновљени, да
смо постали у Христу синови Божији по благодати: "Овај Дух
свједочи нашему духу да смо дјеца Божија" (Рим. 8,16). Зато
нико не може на-звати Исуса Господом до у Духу Светоме (1.
Кор. 12,3).
Педесетница представља не само порекло и темељ Цркве
него и њен узор, јер око Апостола, у заједници, беху
присутни и први хришћански ученици. Дух Свети био је дарован
првој апостолској заједници (Дела 4,31), обдаривши је свим
оним што је неопходно за хришћански организам: проповедање
Јеванђеља, Тајне, харизме, ђаконија. Историјска
егзистенција, континуитет са Апостолима и свако свештено
дејство Цркве зависи од при-зивања Светога Духа. Црква црпе
свој унутрашњи живот из сталног актуализовања
Педесетнице, призивањем Духа. Управо зато "ми можемо
прослављати Педесетницу у свако време", вели Свети
Јован Златоусти (0 Светој Педесетници, Р.О., 50,454).
Слање Духа у
времену, на Педесетници, значи и почетак есхатолошког
Царства које Црква овде предокуша. Нова Црква јесте слика
будуће Цркве (Петар Дамаскин). Зато Црква треба да држи
запаљен "огањ" који је Христос бацио на земљу (Лк. 12,49),
као што саветује и Свети Апостол Павле: "Духа не гасите"
(Еф. 4,30). Силом Светога Духа промениће се лице целе
творевине (Откр. 21,1), тако да ће на крају Бог бити Све у
свему или, како каже Свети Максим Исповедник, "бића ће
постати по благодати оно што је Бог по природи"
(Гностичке главе, II, 25, Рум. филок., том II,
стр. 75). Он обитава у достојнима и у Будућем Веку чинећи
бесмртнима и испуњујући вечном славом тела њихова (Свети
Григорије Палама, Беседа на дан силаска Светога Духа,
прев. 0. Каћула, Митрпиолија Олшеније, XXIII, 1971,
бр. 1-2, стр. 44).
Значај Педесетнице
састоји се у томе што од тада Дух Свети коначно улази у
историју, у којој време и простор више не постоје безличног
присуства, стварног доласка и активног Божијег делања.
преузето са сајта
православног пројекта
Светосавље |
|
фото галерија
на врх странице
19. 05. 2007. год.
Пројекат-Ноћ
Музеја
 На позив француског министраства
културе и комуникација, Музеј Старе цркве у Сарајеву се укључио
у свјетски пројекат под називом "Ноћ
Музеја", у оквиру кога је 19.
маја 2007. године у трајању од 20:00 до 24:00 часа, у просторијама Музеја Старе цркве у Сарајеву као и у комплексу Старе
цркве, одржано низ културних догађаја.
Поред основне
поставке Музеја Старе цркве, гостима су се са својим програмом представили
многи учесници од којих су: Гудачки квартет, Сарајевски хор Слога, Ликовна
колонија са Јахорине, млади музичари Музичке Академије у Источном Сарајеву,
млади Сарајевски умјетници, професор Дарко Ковачевић, умјетник Никола Илић,
а приређена је и видео пројекција.
Велики број гостију
је посјетио ово културно дешавање, а међу њима су били и амбасадор Републике
Хрватске др Јосип Врбошић и амбасадор Сједињених Америчких Држава господин
Даглас Меклхејн.
фото галерија
на врх странице
06. 05. 2007. год.
Св. великомуч. Георгије-Ђурђевдан
 На
празник св. великомученика Георгија, у нашем храму је служена Литургија.
Литургију је служио све-штеник Вања Јовановић уз саслужење ђакона. У својо
бесједи, свештеник Вања је подсјетио на живот и мученичку смрт св.
првомученика Георгија истичући чињеницу да се управо због тога он и највише
поштује код срба и представља честу крсну славу. Послије
одслужене Литургије обављено је резање славских колача и освећење славског
жита слављеницима којих је било у великом броју.
Из Пролога св. Владике Николаја
 Св.
вел. муч. Ђорђе. Овај славни и победо-носни светитељ беше рођен у
Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за
Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску,
где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на
служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на
хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин.
Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак
камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим
ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава
рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави
га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му
смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и
Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа.
Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову.
Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и
земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и
своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на
губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год. Чудесима, која се
десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну
и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана
данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше
тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и
пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на
небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и
власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име
призивају.
фото галерија
на врх странице
03. 05. 2007. год.
Промоција:
Пут у Свету Земљу
 03.
маја ове године, у Музеју Старе цркве у Сарајеву, са почетком у 18:00
часова, одржана је промоција књиге са пројекцијом филма Пут у Свету Земљу -
Мире Лолић-Мочевић.
На самом почетку
промоције, приказан је кратак видео спот јер књига садржи и ДВД видео ЦД.
Вече је отвориила етно група Јаворина, после које је свештеник Вања
Јовановић одржао поздравну ријеч, напоменувши да је у прошлости православни
народ Сарајева био веома повезан са Светом Земљом, а било је ријечи и о
самом поријеклу хаџа-поклоничког путовања на Свету Земљу. Ријеч је одржао и
рецезент књиге, господин Слободан Наградић, а водитељка програма је
прочитала и осврт другог рецезента, господина Ранка Павловића. Затим је
ауторка књиге Мира Лолић-Мочевић изнијела најбитније дијелове своје књиге,
послије чега је етно група Јаворина затворија вече.
Послије промоције
је организован коктел и послужење за све присутне.
фото галерија
на врх странице
Архива
догађаја:
  
|
