                              Догађаји (архива) -Јануар 2007-
28. 01. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја Преподобни Гаврил Лесновски. Словен и друг светог Прохора Пчињског и Јована Рилског. Подвизавао се у X веку код Кратова на гори Лесновској, где је саградио храм светом Архангелу Михаилу. Чудотворац и за живота и по смрти. Садашњи дивни храм на том месту подигао је цар Душанов војвода Јован Оливер. Свети Гаврил упокојио се у Господу крајем X века.
27. 01. 2007. год. Свети Сава први Архиепископ Српски
Из Пролога св. Владике Николаја
20. 01. 2007. год. Сабор св. Јована Крститеља-Јовањдан
Из Пролога св. Владике Николаја
19. 01. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја
18. 01. 2007. год.
14. 01. 2007. год. У недељу у 08:00 часова, одслужена је Света Литургија св. Василија Великог у спомен празника Обрезања Господњег и св. Василија Великог. Велики број вјерника присуствовао је Богослужењу. Из Пролога св. Владике Николаја Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).
09. 01. 2007. год. Св. првомученик и архиђакон Стефан
Из Пролога св. Владике Николаја
08. 01. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја Сабор Пресвете Богородице. Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.
06. и 07. 01. 2007. год. Бадње вече и Божић
Из Пролога св. Владике Николаја
06. 01. 2007. год. Данас је у храму св. Архангела служена Света Литургија којој је присуствовао велики број вјерника који су приступили светом причешћу. Вечерас у 17:00 часова, у нашем храму биће служено празнично вешерње богослужење послије ког ће се обавити обред освећења и паљења бадњака у црквеној порти. На Божић ујутро у 07:00 часова биће служена Света Литургија, а у 10:00 часова служиће се Литургија у Централном затвору у Сарајеву као што је то чињено и протеклих година. Иначе, на Литургији прошле недеље се велики број затвореника исповједио и причестио.    |
Свети
Сава, архиепископ српски. Син Стефана Немање, великог жупана српског,
рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је
одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео
подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету
Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара
и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски.
Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге
манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на
поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти;
мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз
то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио
је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца.
Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу
државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после
службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ
Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару
у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април). 
Свети
Јован Крститељ. Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна
на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену
његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином.
Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је
велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но
успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до
десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време
Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара
има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају
Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по
начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози
крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме
трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се,
ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли
смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито
тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога
је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан
светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала
раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну
годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај
24. јун 29. август)
Богојављење.
Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он
отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова
крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода,
почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она
тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и
Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио
чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству
додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а
Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи
и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн
1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и
мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе
рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми
морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и
препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења
(Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и
неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води
просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и
силом Духа Светога.
Св.
Василије Велики архиеп. Кесаријски. Рођен у време цара Константина. Још
као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и
свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били:
Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама
крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био
епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот
напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча
моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и
стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној
служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком
својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве,
богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба,
названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1.
јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим
Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије
1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.
Свети
првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола
Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше
Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на
службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом.
Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји
препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа,
који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и
клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана,
клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне
сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице
његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено
благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори
Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини
у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од
стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши
их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима,
Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави
Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне
стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и
убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније
апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета
Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог
мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се
десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог
Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни
хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и
пресели се у Царство Христа Бога.
Рождество
Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. "А кад се наврши вријеме,
посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род
људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел
Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево
зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то
време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини
римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се
упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов,
јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град
слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у
једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце
своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра
роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без
бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она
Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле.
Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду
девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег,
и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела
Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра
воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени
чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и
поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт
2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се
онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена
Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода
Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и
наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева,
најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења
људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и
хвала. Амин. 