                              Догађаји (архива) -Децембар 2007-
19.12.2007.год. Св. Николај архиепископ мирликијски Празник св. Николаја-Никољдан је обиљежен и у нашем храму Светом Литургијом коју је служио свештеник Вања Јовановић уз саслужење ђакона. Како велики број православних вјерника наше Цркве слави св. Николаја као Крсну славу, то је после одслужене Литургије обављено и освећење славског жита и ломљење славских колача. Из Пролога св. Владике Николаја
14.12.2007.год. Помен Мис Аделини Паулини Ирби
10.12.2007.год. Свети мученик Јаков Персијанац
Молитвама светог мученика Јакова Персијанца, Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне!
09.12.2007.год.
Подсјећамо да ће у понедељак, 10. новембра текуће године, на празник светог мученика Јакова Персијанца, бити служена Литургија, а присутни ће имати прилику да се поклоне моштима овог дивног Божијег угодника. Из Пролога св. Владике Николаја
   |
Свети Николај
Чудотворац, архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и
данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих
родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина,
дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као
уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја,
епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим
стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање
сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се
прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела
испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја"
(Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до
смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако
желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би
изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив,
свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана
под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше
људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из
велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би
уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих
архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не
објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни
светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха
спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит,
правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова
људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и
он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и
брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као
од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и
добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу,
многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући
да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6.
децембра 343. године (в. 9. мај). 
Преп.
Алимпије Столпник. Рођен у Адрија-нопољу граду Пафлагонијском и од
малена предан Богу на службу Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору
у томе граду. Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије
се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од
страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида
храм у част св. Ефимије, која му се беше јавила на сну. Покрај храма подиже
столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53
године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у
намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ
безбројне беде. Не само да га демони разним привиђењима устрашаваху него га
и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но
Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и
именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почеше
поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцелења. Около његовог
столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У
женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Св. Алимпије руковођаше
монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце
са небеса указујући пут ка спасењу. Толику благодат имаше овај угодник
Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до
небеса стуб од те светлости. Беше Алимпије диван и моћан чудотворац како за
живота тако и по смрти. Преживевши 100 година упокоји се 640. год. у време
цара Ираклија. Од његових св. моштију сачувана је глава у Котломушком
манастиру у Св. Гори.