                              Догађаји (архива) -Август 2007-
28. 08. 2007. год. Празник Успења Пресвете Богородице - Велика Госпојина, свечано је прослављен у храмо св. архангела Михаила и Гаврила. Литургију је служио свештеник Вања уз саслужење ђакона. Велики број вјерника је присуствовао богослужењу. Из Пролога св. Владике Николаја
26. 08. 2007. год.
19. 08. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја
09. 08. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја
08. 08. 2007. год. Милошћу Божијом, одслужи се света Литургија у нашем храму на празник преподобне мученице Параскеве. Литургију је служио свештеник Вања Јовановић. Из Пролога св. Владике Николаја
02. 08. 2007. год.
Из Пролога св. Владике Николаја Св. пророк Илија. Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Предс мрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
01. 08. 2007. год.
На самом почетку Литургије, свештеник је изнјео свете мошти ове Божије угоднице, које се чувају у Старој цркви, а сви при-сутни вјерници су имали прилику да их цјеливају.
12. 07. 2007. год. Св. ап. Петар и Павле - Петровдан
Из Пролога св. Владике Николаја Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар). Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
09. 07. 2007. год. Пјесничко вече - Ђорђе Сладоје
   |
Успеније
Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу:
поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба
поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје
и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече
Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше
дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до
краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и
трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време
до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је
подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често
походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње
се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару
четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она
благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења
хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу
своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из
овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да
ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову,
која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома
пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове.
Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима,
наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она
свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој
Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним,
од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт
Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их
облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама
ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе
руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју
веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем
Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој
Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте.
Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у
гробу. Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и
рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико
стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је
била прешла 60 година свога земног века.
Преображење
Господа Бога и Спаса нашег ИсусаХриста. Треће године Своје проповеди на
земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме,
но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће
страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он
Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску.
Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и
ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове
посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики
старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе,
добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе):
Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше,
удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође
глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега
послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и
осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните
и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не
све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он
издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме
издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини.
Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на
висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј.
богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и
богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива
красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије
заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или
неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и
Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима
божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То
виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину
Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на
укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
Св.
великомуч. Пантелејмон. Родом из Никомидије од мајке хришћанке и оца
незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио
лекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи, научи га вери Христовој
и крсти га. Чудотворно излечи Пантелејмон једнога слепца, кога су други
лекари узалуд лечили; излечи га именом Христовим, и крсти га. Из зависти
оптуже лекари Пантелејмона као хришћанина, и Пантелејмон изађе пред цара
Максимијана на суд. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред
Царем небеским." Пред царем он се слободно објави хришћанином, и на очи
цареве излечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе
незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се
јави у неколико махова и избави га цела и неповређена. Тада и св. Ермолај са
Ермипом и Ермократом пострада. Осуђен на смрт св. Пантелејмон клече на
молитву. У том џелат удари га мачем по врату, и мач се преби као да је од
воска. И не могаше га џелат погубити док светитељ не сврши молитву и сам не
рече да га посеку. Његове мошти посташе целебне. Беше посечен Пантелејмон
под неком маслином, која по том постаде сва окићена плодом. Пантелејмон -
значи свемилостиви. Бог свемилостиви прими праведну душу његову, и прослави
га међу великим светитељима својим. Чесно пострада за Христа овај дивни
мученик у младости својој 27 јула 304 год. Св. Пантелејмон призива сеу
молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу (свештању масла) заједно са св.
Ермолајем и осталим безсребреницима и чудотворцима. Најдивнији храм,
посвећен овом светитељу налази се у Светој Гори.
У
понедељак 9. јула, у просторијама Музеја Старе цркве у Сарајеву, одржано је
пјесничко вече. Гост вечери је био Ђорђе Сладоје, овогодишњи добитник
Дучићеве награде. Велики број пристуних гостију је уживао у двочасовном
програму, а бројни аплаузи су сигурни свједоци да је вече поезије било на
највишем нивоу. 