                 Документација:
старе разгледнице на којима се види зграда богословије:
            
ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЗГРАДИ БОГОСЛОВИЈЕ
Саграђена је 1898.год. Пројектант Карл Паржик Зграда лежи на к.ч. бр. 70 у з.књ. ул. број XXXVIII/57 к.о. што у нарави чини кућу, кућиште и двориште укупне површине од 2537м2. Користио је, а и данас је у посједу исте, Економски факултет Универзитета у Сарајеву.
БОГОСЛОВСКО ОБРАЗОВАЊЕ У САРАЈЕВУ И БОГОСЛОВИЈА ПОРЕД САБОРНЕ ЦРКВЕ
Кућа у Ћемалуша улици (бивша школа Стаке Скендерове) / Сарајево. 1882. год. - Богословско образовање прво се привремено изводило (од 30.септембра 1882.год.) двије године у једној повећој кући у Ћемалуша улици – власништвo Стјепана Сршкића. Касније је то била кућа Цековића која се и данас налази у ул. Мула Мустафе Башескије бр. 49 (бивша Титова) и власништво је Црквене Општине Сарајево. Рељево
Сарајево
ПОКУШАЈ ПОДИЗАЊА НОВЕ, ВЕЋЕ, БОГОСЛОВИЈЕ
Док је Богословија радила у згради поред Саборне цркве чињени су напори и кораци да се на мјесту гдје се налази зграда бившег Извршног Вијећа СР БиХ, данас Вијеће Министара, подигне нова, већа Богословија. 11.октобра 1933. год. склопљен је Уговор између Српске православне црквене општине у Сарајеву као купца и Римокатоличке цркве у Сарајеву као продавца о куповини гробља за – „половину дијела у некретнинама уписаним у Гр. ул. II/134 к.о. Сарајево”. Земљиште на коме је планирана изградња новее Богословије. 15/2. март 1934. год. Митрополит дабробосански Г. Петар (Зимоњић) се обраћа Светом архијерејском синоду излажући да је је зграда у којој је смјештена Богословија неусловна, те да би се било неопходно постарати за другу, већу, зграду. Митрополит Петар предлаже замјену земљишта – „Патријаршиског Управног Одбора у Војводе Путника улици (преко пута државног музеја) са земљиштем Црквене Општине у Врбања улици – старо гробље -, које је и односна комисија нашла као погодно за подизање на њему богословије, и то оном парцелом у површини од 6700 м2, која ће парцелацијом црквеноопштинског земљишта, а на основу градског регулационог плана, граничити са сјеверне стране Војводе Путника улицом, са јужне и источне стране новопројектованим улицама и са запада садашњим војним дрвљаником, на којој је страни такође пројектована нова улица.” 11. мај 1936. год. – Патријаршијски Управни Одбор Српске православне Цркве у Сремским Карловцима, на својој сједници одобрава рјешење црквеноопштинског савјета Ц.О. у Сарајеву.
На самом крају припрема за подизање нове зграде Богословије, док још увијек траје рад у згради поред Саборне цркве, почиње Други свјетски рат. До почетка рата 1941. год. богословију је завршило 860 свештеничких кандидата.
Без обзира на ову ироничну формалност НДХ-е која је датирана 1943. год., од почетка рата 1941. год. насилно се прекида рад Богословије. Иста се претвара у затвор у који су усташе за вријеме рата доводили Србе, Јевреје и остале одакле су они већином даље транспортовани у друге логоре. За вријеме рата у згради су боравили њемачка војска а касније и мухаџери. Пред крај рата у њој су били заробљени Италијани. Митрополит дабробосански Г.Петар Зимоњић биће, такође, одавден транспортован у неки од логора смрти НДХ-е одакле се никада није вратио. Према непотпуним подацима од свештеника који су завршили сарајевску Богословију, усташе су убиле 57 свештеника а Њемци и Талијани 11.
Након Другог свјетског рата под притиском околности склопљен је договор о изнајмљивању зграде, прво са „Народним одбором Општине града Сарајева”, а затим са „Комитетом за високе школе” и „Техничким факултетом”. Они су зграду поправили, с тим да у року од 15.година не плаћају закупнину. Овај договор је истицао 01.01.1962. године када је власник зграде Саборна црква / храм Рођења Пресвете Богородице требала да преузме своју зграду и у њој настави школовање будућег свештенства. 29. децембра 1950. год. – Цркви се предлаже испред Техничког факултета да зграду Богословије „обзиром на њену културну-просвјетну намјеру” поклони Држави. Црквена Општина у Сарајеву одговора да није надлежна да располаже имовином како то Факултет тражи. 08. марта 1956. год. – Факултетски савјет Техничког факултета на својој сједници усвојио је приједлог да се изврши доградња постојеће зграде Техничког факултета (Анекс). Исти тражи сагласност од Цркве јер се ради о земљи која је њено власништво – „с тим што ће се питање власништва ријешити у сагласности накнадно”.
смислу интереси Црквене Општине морају бити заштићени. У августу 1956. год. - извођач радова грађевинско предузеће „Градитељ” почело је са извођењем радова. Дограђени дио зграде (Анекс) је завршен и усељен 1957/58. год.
21. јануара 1960 год. - Прије истека уговореног рока о плаћању закупнине зграда је национализована, а на основу ријешења НОО Стари Град – Комисије за национализацију Број 182/13 од 21. 01. 1960. године. Укњижена је под Дн. 6861/62 од 27. 12. 1962. год. као Друштвена својина 1/1, са уписаним органом управљања „Народни одбор Општине Центар Сарајево”. Одређена је надокнада у износу од 3.258,000 тадашњих динара које се требају исплатити у наредних 50 (педесет) година. Црквена општина је улагала жалбе вишим органима позивајући се на одредбе чл. 11 Закона о национализацији, обзиром да се ради о вјерској школи, а не о пословној згради за изнајмљивање али жалбе нису биле уважене. Комисија за национализацију одбија жалбу ЦО Сарајево – јер се за њих ради о „пословној згради”. Против овога рјешења нема жалбе нити се може водити управни спор. Више пута након тога Црквена Општина је, ипак, слала дописе покушавајући да исправи неправду али увијек је добијала негативан одговор.
УЛАЗАК У ПОСЈЕД ЗГРАДА ИСТЕ НАМЈЕНЕ ДРУГИХ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА
1969. година - ВРХБОСАНСКА КАТОЛИЧКА ТЕОЛОГИЈА – СР БиХ је Сарајевској надбискупији 1969.г. вратила ненационализовани десни дио зграде с правом кориштења. Предавања су започела 25. новембра 1969. год. Дјеловање Богословије се одвијало искључиво у десном крилу зграде све до 1973. год. Римокатоличка црква је исплатила новчана средства на име денационализације. Држава је Сарајевској надбискупији вратила тада и лијево крило зграде. Након што је надбискупија дала средства за тај дио, држава јој га је предала 19. септембра 1973. год.
1977.године – ИСЛАМСКА ЗАЈЕДНИЦА БиХ – прво улази у дио своје зграде у којој је до тада био Музеј Града и од тада је користи за образовне дјелатности. Званичне документе о давању у посјед Исламска заједница ће добити 1993.год.
ДАЉИ КОРАЦИ У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА НА ОБРАЗОВАЊЕ И ДИСКРИМИНАЦИЈА ЦРКВЕ
20. октобар 1989. год. – Вођен је разговор између Митрополита дабробосанског Г. Владислава и Предсједника Предсједништва БиХ у Предсједништву Предсједништва о враћању зграде Богословије. Записник сједнице у Word и PDF формату 24. октобра 1989. год. – у згради Економског факултета у Сарајеву одржан је састанак између Комисије Извршног вијећа Скупштине СР БиХ за односе са вјерским заједницана, представника Цркве и Економског факултета у Сарајеву. Договорено је да се ослобађање простора изврши у року од двије до три године а прва фаза уступања приземља зграде, оконча до јуна 1990. год. Економском факултету се додјељују на кориштење пословне просторије бившее Више управне школе у Сарајеву. Како је законски рок о престанку рада Више управне школе помјерен са 31. децембра 1989. год. на 30. јуни 1990. год. Сходно томе је споразумни рок за уступање приземља Српској Православној Цркви продужен до 01. октобра 1990. године. Митрополит дабробосански Г.Владислав начелно прихвата приједлог о сукцесивном враћању зграде. 15. новембра 1990. год. - Извршно вијеће Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине под бројем 011-232/90 доноси закључак да се зграда Богословије коју користи Економски факултет у Сарајеву, врати Српској Православној Цркви „под истим или сличним условима као што су враћени објекти Исламској вјерској заједници и Католичкој цркви у Сарајеву”. Да надлежни републички органи управе у сарадњи са Комисијом за односе са вјерским заједницама и Економским факултетом у Сарајеву припреме приједлог фаза и рокова враћања зграде. Да надлежни органи предузму све потребне мјере за реализацију прве фазе преселења Економског факултета из просторија које се налазе у приземљу те да се убрзају активности у обезбјеђењу финансијских средстава за реализацију овог задатка. Потписао секретар Извршног вијећа Шахбаз Џихановић. 30. новембра 1990. год. - На ванредном засједању Свети архијерејски сабор „са радошћу” узима на знање „да је Извршно вијеће СР БиХ, најзад, одлучило да Српској православној цркви врати зграду” Сарајевске богословије. Свети Архијерејски сабор ставља у дужност Светом архијерејском синоду да изради план за „најцелисходније коришћење ове зграде”. 13. децембра 1990. год. - Свети архијерејски синод доноси одлуку да се усвоји „приједлог Просветног одбора при Светом архијерејском синоду” да се предузму потребне мјере како би се „зграда бивше Сарајевске богословије”, недавно враћене Српској православној цркви, оспособила „за отварање Духовне академије”. Почетком 1991.год. - На Скупштини СР БиХ, посланик у Вијећу грађана Скупштине СР БиХ Саво Кнежевић поставља питање зашто се Одлука Извршног вијећа СР БиХ којом се зграда Богословије враћа Српској Православној Цркви – не реализује? Одговор гласи да су у питању велика финансијска улагања за трошкове адаптације и преселења Економског факултета. У 1990. год Економском факултету је исплаћен износ од 3.000.000 динара. Адаптација је у завршној фази и могла би се окончати до краја марта 1991. год. уколико се Економском факултету исплате додатна средства у износу од 2.980.000 динара које је овај накнадно тражио од Владе СР БиХ. Како ових средстава тренутно нема на располагању, тај износ ће бити уврштен у приједлог буџета Републике за 1991. год чија је припрема у току. 31. јула 1991.год. - У Предсједништву Предсједништва вођен је разговор између делегације Светог архијерејског синода и Предсједништва БиХ. Записник сједнице у Word и PDF формату 25. септембра 1991.год. – Представник Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Господин Василије посјетио је зграду Богословије у којој је смјештен Економски факултет. Извјештај са посјете у Word и PDF формату У јануару 1992. год. Митрополит дабробосански Г.Владислав се обраћа Светом архијерејском синоду са представком која се односи на питање уласка у посјед Сарајевске богословије. Иста је достављена Просвјетном одбору при Светом архијерејском синоду. Свети архијерејски синод у фебруару 1992. год. доноси одлуку да се обавијести проф. Јусуф Мулић, ректор Универзитета у Сарајеву, да ће Синод учинити све што је у његовој могућности да се питање зграде у којој се налази Економски факултет ријеши на најбезболнији начин. Такође је одлучено да се умоле Његово Преосвештенство епископ жички Г. Стефан и Његово Преосвештенство епископ сремски Г. Василије да у том циљу посјете Његово Високопреосвештенство Митрополита дабробосанског Г.Владислава и да у личном контакту покушају наћи најцјелисходније ријешење овог питања.
РАТ У БИХ И АКТИВНОСТИ НАКОН РАТА НАСТАВАК ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Ускоро почиње рат у Босни и Херцеговини и процес повратка зграде Богословије поново стаје. Након рата у БиХ зграду Богословије и даље користи Економски факултет са тим што се доњем дијелу зграде сада налазе угоститељски објекти и пословни простори. Испред Митрополије на чијем се челу налази Митрополит Николај, иницирају се нови разговори на тему заустављеног процеса. Послије више одржаних неформалних састанака у септембру мјесецу 2001. год. укључује се др. Анвар Азимов из ОХР-а који жели да се покрену нови преговори и покуша изнаћи рјешење. 24.септембра 2001. год. – У Митрополији дабробосанској одржан је састанак на коме су присуствовали др. Анвар Азимов и г. Морис Пауер (испред ОХР-а), Декан Економског факултета, те умјесто начелника, двије службенице испред Општине Стари Град. Декан Економског факултета г. Сеад Кресо је представио рад факултета жалећи се на оскудност простора. На питање откуда угоститељски објекти и пословни простори у доњем дијелу зграде, Декан одговара да он са тим нема никакве везе, шта више да факултету они сметају. Изасланици Општине Стари Град су такође били затечени јер ни они не знају тврдећи да је то ствар Економског факултета. Договорено је да на слиједећи састанак сви понесу неопходну документацију. 24. октобра 2001. год. – Поново је одржан састанак у Митрополији. Поред др. Анвара Азимова присутан је био Начелник Општине Стари Град г. Фехим Шкаљић а испред Економског факултета умјесто Декана – један од професора. Начелник Шкаљић изнио је став да Општина нема никакве везе са зградом Богословије у којој је смјештен Економски факултет, ни са пословним просторима у истој. Он је предложио да Економски факултет уврсти Митрополију дабробосанску у свој буџет за 2002. годину са чим се представник Економског факултета сложио, а представници Митрополије одбили. Будући да нико од њих није донио неопходну документацију којом би потврдили ко је фактички носилац права располагања на предметној згради, договорено је да представници Митрополије посјете Економски факултет. 31. октобра 2001. год. – Одржан је састанак у Економском факултету. Ништа није договорено. Документацију о носиоцу права располагања и изнајмљивању простора нисмо добили на увид. Поред тога што је то било договорено представници Економског факултета су констатовали да представници Цркве немају право од њих то тражити. Закључили су да се ради добрих односа то питање не поставља. Њихов став је био да је то ствар Општине и Кантона, као њиховог оснивача. У 2002. год. – одржано је још један неформални састанак са др.Анваром Азимовим. Он је скоро завршио своју мисију у ОХР-у и напустио БиХ. У даље активности око враћања Богословије Митрополија дабробосанска укључује свог овлаштеног адвоката Гђу. Јелицу Вуковић. Уз помоћ адвоката Митрополија дабробосанска добија неопходне информације везане за зграду Богословије, а које у контактима и разговорима са представницима власти и Факултета није могли добити. Укратко то су слиједеће информације: - На основу ријешења Општине Стари град Сарајево бр. 05/3-476-4/92 од 24. 02. 1992. године као носилац права располагања уписује се Општина Стари град Сарајево. - На основу уговора о преносу права располагања Општине Стари град Сарајево бр.06/1-07-ИВ С1/98 од 25.03.1998. год., на предметним некретнинама уписује се као носилац права располагања Економски факултет Универзитета у Сарајеву уз забиљежбу забране отуђења употребе зграде у друге сврхе, осим образовне дјелатности.
У вријеме када се Митрополија дабробосанска обраћа Општини Стари град са захтјевом да се преда у посјед зграда Богословије на темељу одлуке надлежног извршног органа, ранији начелник Општине Стари град Сарајево гђа. Халима Хаџијамаковић преноси право располагања на Економски факултет ради обављања образовне дјелатности и поред чињенице што би се у овом простору вршила, такође, образовна дјелатност али у оквиру Српске православне цркве. Истовремено простор у приземљу дат је по непознатом основу трећим лицима и у истом се обавља углавном угоститељска дјелатност, што је у апсолутној супротности са наведеним уговорм и истакнутом забраном располагања простором сем у образовне сврхе. Сам пренос права располагања зградом Богословије је у супротности са одлуком Високог представника за БиХ објављеном у Службеним новинама Ф БиХ бр.20/ 92, више пута продужаваном. Митрополија дабробосанска је тражила да се изврши брисање преноса права располагања те да се обавијести када је, којим рјешењем и коме дато одобрење за рад, односно вршење угоститељских и других дјелатности „на што нам никада није одговорено”. 17. фебруара 2004. год одржан је састанак између делегације Светог архијерејског Синода Српске православне цркве с члановима Предсједништва Босне и Херцеговине вођеног у Предсједништву БиХ у Сарајеву. Записник сједнице у Word и PDF формату
Сарајевска богословија Историсјки развој догађаја    |
